<
Zv@nichno se okonch@o Novemb@r
1. decembar 2009 0:41:35

Slika 61195

 

Novembar nije bio losh, kako sam mislila da tje biti.

Chak je bio i prijatan... uglavnom.

***

Prve nedelje sam se okretala za sobom trazhetji makar senku baksuzluka koji tje mi skochiti za vrat. Poshto je nije bilo vrlo brzo sam se, vetj nakon prve nedelje, opustila i reshila da uzhivam u lepim danima.

***

Ako izuzmem dosadu koja me je ubijala i to shto nisam znala shta bih sa sobom... dani su tekli glatko

***

Okup... Obetjala sam da tju napisati post o tome, da tju ih sve na blog okachiti (za primer) pa da se mesetzima pushe, ali netju... Samo sam ih malo plashilalalala... Srela sam stare drugare, upoznala neke nove i nisam se pokajala shto sam se pojavila.

Malo sam gundjala OmUlentzetu jer sam sms-om u 14:15 obaveshtena da sam "domatjitza" okupa..

"Imash li mi shta retji?" pitah Omua sekund poshto je odgovorio na poziv.

"Ne, sve pishe na blogu" reche.

Pa jes'... ko mi je kriv shto nemam vremena da svrnem na blog poshto je nichim izazvana, ako izuzmemo sve 29. novembrOVe i svinjokolje, svinja reshila da udari na choveka.

***

Tretje nedelje sam, nichim izazvano, ne zheletji to (makar ne svesno) i sasvim sluchajno dobila sagovornika koji je sharmantan i veoma prijatan...

...sharmantni dechak.

Samo ne znam zashto mi se nije ukljuchio alarm koji bi me podsetio da je vreme da zbrishem...

...shto dalje.

Setih se one... i sada se slatko nasmejem kad se setim...

"Satje baba sretju da ti kazhe... Bog te gleda, a Djavo ti ne da..."

Mora da je to... djavo mi je kriv...

***

Subota mi je donela novo, kokosovo, tefterche i sagovornika. Par prijatnih sati u, poznatom, prijatnom okruzhenju i... ostade samo tefterche.

Aktivirao mi se 'Gen za Oteravanje ljudi'... (a i onaj za izvrtanje rechi... ko josh, sto mu knedli sa shljivama kazhe, ili napishe, "oteravanje"?!?!!?).

Od sada nosim tablu s natpisom "Ne prilazi! Nema svrhe da se trudish, oteravam"

***

Zhelim da stanem...

Zhelim da stanem... dosta je bilo da se trudim oko ljudi. Dosta je bilo i toga da stignem na tri mesta i zavrshavam po deset poslova istovremeno.

Nema svrhe.

***

Zhelim da se ushushkam.

***

Zadnja Nedelja Novembra.

-Bash je lepo vreme. - rekoh igrajutji se sa dimom.

-Aham. Pogreshila si shto juche nisi ishla sa nama. Bilo je sjajno.

-Verujem.

-Kad smo kod toga, shto mi se ne javi?

-Kako mislish? Pa poslala sam ti sms...

-Nisi.

-Jesam.

-Nisi.

-Sad tju ti pokazati, kokoshko. Lepo sam ti napisala da uchim, da nisam najbolje drushtvo i da tje mi jedina pauza biti brza kafa u Kandaharu.

-Nisi, a i.... ti ne chuvash poruke.

-Nisam brisala zadnjih dana... Evo... - rekoh i sledih se u sekundi. Nisam mogla da verujem... nastavih da gledam... i jedna od pre sedam dana...

-Shta ti je?

-U pravu si. Nisam ti je poslala... otishla je na drugi broj...

-Drugi broj?

-Da...

-Chiji?

Kako sad da joj pricham o Mr. D., sharmantnom dechaku?

-Ne znash...

Slegla je ramenima, a Jetzka donese kafe...

*

Slushala sam. Prijao mi je njegov glas... ali su mi samo pojedine rechi dolazile do mozga... "Sada... ne... U ovom trenutku... U petnaest dana... Rekao sam... Javitju ti se... Pitje... Do tada... Tada... Iz kraja... veliki plus... dobra poroditza... Ozbiljna i kvalitetna... pametna... Posao... Planovi...  Sada... Ne zhelim nishta..."

...

Uzela sam knjigu i prelistavala je... Trazila sam i nashla... "Ozbiljan, kvalitetan, pametan, umiljat, sladak, iz dobrog legla... koker shpanijel".

Zatvorih knjigu, odlozhih je i ugasih svetlo.

"Ne zhelim nishta" setih se i josh vishe se uvukoh pod pokrivach.

***

Osvanuo je zadnji dan Novembra.

"Ne zhelim nishta" bila je prva misao.

***

Josh jedan dan da preguram.

*

Ushla sam u zgradu. Zachuh otegnut zvizhduk...

-Gde si se krila sve ove godine?

-Josh jedna rech i zazhalitjesh.

-Ne ide ti uz izgled taj ton, lepotitze.

Samo sam ga pogledala.

-Mislim da si jutros zaboravila poneti svoj humor.

...

-Dobro jutro. - promrmljah.

-Opa, mala... Mora da je notjas bilo veselo...

-Hahahahhahha... Pa to je ona. - reche moja D. ostalima, a onda se okrenu ka meni - Matzo, upravo im pricham kako sam, dok sam ulazila, videla neku ultra mega giga ribu kako ide odozdo, kao da je oslobodila pola Vrachara i da se bar njih pet mamlaza okrenulo za njom.

-Ima li josh koja neshto da doda, pa da popijem kafu i krenem na prijem?

-Ne.

-Hvala, a ja obetjavam da tju se potruditi da dolazim kao vesela domatjitza, ako tje vas to uchiniti sretnjijim.

-Daj, koji ti je... I skini te shtikletine, strmeknutjesh se.

-Netju, nemam ovde nishta drugo.

-Uzmi moje klompe, vrti mi se u glavi kad te vidim na tome.

Uzeh klompe i krenuh po kafu. Nisam napravila ni tri koraka kad me na delove razbi bol u desnom skochnom zglobu i ja sedoh na pod, cviletji i  drzhetji se za bolno mesto.

-D, mislim da bi ti najpametnije bilo da odesh kutji, uzmesh pasosh i zbrishesh iz zemlje. - reche J.

-Umukni i daj mi moje chizme. - rekoh dobatzujutji J kljucheve od ormara i siktjutji na ostale da sam dobro.

-Netjesh valjda s takvom nogom na one shtikletine?

-Da-j mi mo-je chi-z-me...-  zarezhala sam i zafrljachila klompu ka njoj.

-Oo, ok... - reche nakon shto je izbegla udar projektila koji je preleteo i sobu za odmor i odleteo u hodnik.

-Pa dobro, cure... Shta sam sad napravila da me gadjate klompama? - zachuh glas nachelnitze.

-Ja sam... - rekoh.

Tek tada me je videla kako bauljam po podu.

-A shta Vi radite dole? - reche prilazetji mi, a onda je zastala shvativshi valjda da imam josh jednu klompu koju bih mogla iskoristiti.

-Shenim.

-Shenite?

-Jeste, shenim kao svaki pristojan koker shpanijel, a ako mi ona lujka, zbog koje bauljam ovuda jer joj se manta od mojih shtikli,  neda chizme, pochetju da ujedam kao pit-bul.

-Evo ti chizme, ludacho...- reche J ulazetji u prostoriju - Doktorka, recite joj da se ne pentra na shtikle. Uganula je zglob, izgleda.

-Dajte da vidim... - reche i sede pored mene na pod.

-Ok sam, samo da se obujem.

Nije se obazirala na mene.

-Ovo mi se uopshte ne dopada... Idete odmah u Urgentni da pogledaju.

-Ne, ne idem na Urgentni. Da sam bila pametna ostala bih tamo, a ne bih se ovde sa vama natezala. Idem na prijem.

-Ti znash da te mi volimo? - reche S.

-Znam... I vi znate da ja volim vas, a sad me ostavite na miru vishe! - rekoh, obuh chizme, podigoh se s poda i...

...presakkutah dan...

***

Sada, dok ovo chukam, noga je uvijena i blago podignuta...

Znala sam da Novembar netje otitji, a da mi ne priredi neku pakost... pa se nisam iznenadila.

Moglo je biti i gore od uganutja...

Uz ovaj post ispratjam Novembar, a sa njim i njanjavost, i zhelim dobrodoshlitzu Detzembru...

 

Vreme je za ushetjavanje (za nekoga uskakutavanje, nadam se) u Novogodishnju Charoliju...

Vreme je za Osmeh!

Nasmejan vam bio Decembar!

:o)))

 

***Smućk@l@ i n@ blog r@zlil@: MwkFa D' ZeRtZ***- 1. decembar 2009 0:41:35




21 Komentar(a):


Add comment ~ Nazad